Potrošnja kalijum-permanganata

 
Potrošnja kalijum-permanganata pri standardizovanim uslovima predstavlja merilo sadržaja
organskih materija u vodi. Voda koja sadrži organske materije utrošiće određenu količinu
KMnO4 za njihovu oksidaciju. Količina utrošenog KMnO4 zavisi od količine organskih materija u vodi, ali i njihove hemijske strukture. I neke neorganske supstance, na primer nitriti, Fe2+-joni i H2S, mogu se pod datim uslovima oksidovati sa KMnO4, odnosno troše KMnO4 i zbog toga se potrošnja KMnO4 može se samo uslovno smatrati merilom sadržaja organskih materija u vodi.

Određivanje utroška kalijum-permanganata predstavlja najstariju metodu na osnovu koje se
može oceniti opterećenje vode organskim materijama.

Prema Pravilniku o sanitarnoj ispravnosti vode za piće, voda može imati utrošak KMnO4 do 8 mg/L. Prema navedenom pravilniku smatra se da je voda ispravna u slučaju da se kod merenja koja nisu uzastopna u toku godine, u 20 % slučajeva vrednost utroška KMnO4 dostigne 12 mg/L.
Kvalitet površinskih voda kod nas se vrednuje na osnovu vrednosti za HPK koji je izračunat iz utroška kalijum-permanganata.

Podela površinskih voda na klase je izvršena na sledeći način:
I klasa, do 10 mg O2/L,
II klasa, do 12 mg O2/L,
III klasa, do 20 mg O2/L,
IV klasa, do 40 mg O2/L.